Gotovo svaki aspekt mog porekla karakteriše zanimljiva crta graničnosti, neodređenosti i nepripadanja. Po poreklu sam dakle - granični slučaj.

Sa očeve strane sam poreklom Hrvat. Antići su jedna od prve četiri porodice koje su se doselile na jedno parče Jadranske obale istočno od Rijeke i tu osnovale mesto koje se danas zove Selce. Otac je, međutim, rođen i odrastao u Beogradu gde je njegov otac, general Vicko Antić, živeo od drugog svetskog rata do smrti 1999 godine.

Sa majčine strane sam poreklom Srbin. I  ona je odrasla u Beogradu ali su njeni roditelji iz Srema. Srem nije ni Srbija ni Vojvodina. Deda je iz sela Grgurevci koje se nalazi u podnožju Fruške Gore a baba kaže da to nije Srem. Baba je iz sela Laćarak koje je praktično predgrađe Sremske Mitrovice, ali joj ipak ne pripada.

Od ta dva granična slučaja nastao sam ja. Rođen sam u Beogradu. S obzirom na to da sam jedanaest godina proveo kao podstanar seleći se od Batajnice do Resnika skoro svake godine, formalno ne pripadam ni jednom kraju. Ipak, za svoj kraj volim da smatram Dedinje. Tu sam završio osnovnu školu i tu mi je, kod babe i dede, bila stalna baza gde sam provodio mnogo vremena. Zgrada u kojoj sam često obitavao a jedno vreme i živeo je poslednja zgrada Dedinja pre granice sa Banjicom.