I.OSNOVNE ODREDBE 

  Član 1. 

  Republika Srbija  je demokratska država  svih građana koji  u njoj žive, 
  zasnovana na slobodama i pravima  čoveka i građanina, na vladavini prava 
  i na socijalnoj pravdi. 

  Član 2. 

  Suverenost pripada svim građanima Republike Srbije. 

  Građani  ostvaruju  suverenost  referendumom,  narodnom  inicijativom i 
  preko svojih slobodno izabranih predstavnika. 

  Član 3. 

  U Republici  Srbiji  je  slobodno  sve  što  Ustavom   i  zakonom  nije 
  zabranjeno. 

  Ustavom se  jamče i priznaju  lična, politička, nacionalna,  ekonomska, 
  socijalna, kulturna i druga prava čoveka i građanina. 

  Član 4. 

  Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i neotuđiva. 

  O promeni granice Republike Srbije odlučuju građani referendumom. 

  Član 5. 

  Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. 

  Grb,  zastava  i  himna  Republike   Srbije  utvrđuju  se  po  postupku 
  predviđenom za promenu Ustava. 

  Glavni grad Republike Srbije je Beograd. 

  Član 6. 

  U Republici  Srbiji postoje  Autonomna pokrajina  Vojvodina i Autonomna 
  pokrajina Kosovo i Metohija, kao oblici teritorijalne autonomije. 

  Član 7. 

  Opština  je  teritorijalna  jedinica   u  kojoj  se  ostvaruje  lokalna 
  samouprava. 

  Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica. 

  Teritorijalna organizacija Republike Srbije uređuje se zakonom. 

  Član 8. 

  U Republici  Srbiji  u  službenoj  je  upotrebi  srpskohrvatski jezik i 
  ćiriličko  pismo, a  latiničko pismo  je u  službenoj upotrebi na način 
  utvrđen zakonom. 

  Na područjima Republike Srbije gde žive narodnosti u službenoj upotrebi 
  su istovremeno i njihovi jezici i pisma, na način utvrđen zakonom. 

  Član 9. 

  Ustavotvorna i zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini. 

  Republiku  Srbiju  predstavlja  i   njeno  državno  jedinstvo  izražava 
  predsednik Republike. 

  Izvršna vlast pripada Vladi. 

  Sudska vlast pripada sudovima. 

  Zaštita  ustavnosti,  kao  i  zaštita  zakonitosti  u skladu s Ustavom, 
  pripada Ustavnom sudu. 

  Član 10. 

  Rad državnih organa je dostupan javnosti. 

  Javnost u radu državnih organa može se ograničiti ili isključiti samo u 
  slučajevima koji se zakonom određuju. 

 II. SLOBODE, PRAVA I DUŽNOSTI ČOVEKA I GRAĐANINA 

  Član 11. 

  Slobode  i  prava  čoveka  i  građanina  ograničeni  su  samo  jednakim 
  slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno. 

  Član 12. 

  Slobode  i prava  ostvaruju se,   a dužnosti  se ispunjavaju  na osnovu 
  Ustava,  osim kad  je Ustavom  predviđeno da  se uslovi za ostvarivanje 
  pojedinih sloboda i prava utvrđuju zakonom. 

  Zakonom se može propisati način  ostvarivanja pojedinih sloboda i prava 
  kad je to neophodno za njihovo ostvarivanje. 

  Zloupotreba  sloboda  i  prava  čoveka  i  građanina protivustavna je i 
  kažnjiva, onako kako je to zakonom predviđeno. 

  Obezbeđuje  se sudska  zaštita sloboda  i prava  zajemčenih i priznatih 
  Ustavom. 

  Član 13. 

  Građani su jednaki u pravima i  dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred 
  državnim  i drugim  organima bez  obzira na  rasu, pol, rođenje, jezik, 
  nacionalnu  pripadnost,  veroispovest,  političko  ili  drugo uverenje, 
  obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo. 

  Član 14. 

  Život čoveka je neprikosnoven. 

  Smrtna kazna može se izuzetno propisati i izreći samo za najteže oblike 
  teških krivičnih dela. 

  Član 15. 

  Sloboda čoveka je neprikosnovena. 

  Niko ne može  biti lišen slobode, osim u slučajevima  i u postupku koji 
  su utvrđeni zakonom. 

  Član 16. 

  Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može, 
  na osnovu odluke nadležnog suda, biti pritvoreno i zadržano u pritvoru, 
  samo  ako   je  to  neophodno  radi   vođenja  krivičnog  postupka  ili 
  bezbednosti ljudi. 

  Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno vreme. 

  Pritvor može trajati po odluci  prvostepenog suda najduže tri meseca od 
  dana pritvaranja. Ovaj rok se  može odlukom Vrhovnog suda produžiti još 
  za  tri meseca.  Ako se  do  isteka  tih rokova  ne podigne  optužnica, 
  okrivljeni se pušta na slobodu. 

  Član 17. 

  Građanima  je zajemčena  sloboda kretanja  i nastanjivanja  i pravo  da 
  napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate. 

  Sloboda  kretanja i  nastanjivanja može  se ograničiti  zakonom, ako je 
  neophodno za  vođenje krivičnog postupka,  sprečavanje zaraznih bolesti 
  ili za odbranu Republike Srbije. 

  Član 18. 

  Ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka su nepovredivi. 

  Član 19. 

  Tajna pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva. 

  Zakonom se može propisati da se,  na osnovu odluke suda, može odstupiti 
  od načela  nepovredivosti tajne pisma i  drugih sredstava opštenja, ako 
  je  neophodno za  vođenje krivičnog  postupka ili  za odbranu Republike 
  Srbije. 

  Član 20. 

  Zajemčena je zaštita tajnosti podataka o ličnosti. 

  Prikupljanje,  obrada  i  korišćenje  podataka  o  ličnosti  uređuju se 
  zakonom. 

  Član 21. 

  Stan je nepovrediv. 

  Zakonom se može propisati da službeno  lice, na osnovu odluke suda, sme 
  ući u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca i u njima 
  vršiti pretres. Pretres se vrši u prisustvu dva svedoka. 

  Pod uslovima predviđenim zakonom, službeno lice  sme ući u tuđ stan ili 
  druge  prostorije  i  bez  odluke  suda  i  vršiti  pretres,  ako je to 
  neophodno radi  neposrednog hvatanja učinioca  krivičnog dela ili  radi 
  spasavanja ljudi i dobara. 

  Član 22. 

  Svako ima pravo na za sve  jednaku zaštitu prava u postupku pred sudom, 
  drugim državnim ili bilo kojim organom ili organizacijom. 

  Svakome je  zajemčeno pravo na  žalbu ili drugo  pravno sredstvo protiv 
  odluke  kojom  se  rešava  o  njegovom  pravu  ili na zakonu zasnovanom 
  interesu. 

  Član 23. 

  Niko ne može biti kažnjen za delo  koje, pre nego što je učinjeno, nije 
  bilo predviđeno zakonom ili propisom  zasnovanim na zakonu kao kažnjivo 
  delo,  niti  mu  se  može  izreći  kazna  koja  za  to  delo  nije bila 
  predviđena. 

  Krivična dela i sankcije za učinioce mogu se odrediti samo zakonom. 

  Niko  ne može  biti smatran  krivim za  krivično  delo  dok to  ne bude 
  utvrđeno pravosnažnom odlukom suda. 

  Lice koje  je neopravdano osuđeno  za krivično delo  ili je bez  osnova 
  bilo lišeno  slobode ima pravo  na rehabilitaciju, na  naknadu štete iz 
  javnih prihoda, kao i druga prava utvrđena zakonom. 

  Član 24. 

  Svakome se  zajemčuje pravo na  odbranu i pravo  da sebi uzme  branioca 
  pred sudom ili drugim organom nadležnim za vođenje postupka. 

  Niko  ko  je  dostižan  sudu  ili  drugom  organu  nadležnom za vođenje 
  postupka ne  može biti kažnjen ako  mu, u skladu sa  zakonom, nije bilo 
  omogućeno da bude saslušan i da se brani. 

  Svako  ima  pravo  da  njegovom  saslušanju  prisustvuje  branilac koga 
  izabere. 

  Zakonom se određuje u kojim slučajevima okrivljeni mora imati branioca. 

  Član 25. 

  Svako ima  pravo na naknadu  materijalne i nematerijalne  štete koju mu 
  nezakonitim  ili nepravilnim  radom  nanese  službeno lice  ili državni 
  organ,  ili  organizacija  koja  vrši  javna  ovlašćenja,  u  skladu sa 
  zakonom. 

  Štetu je dužna nadoknaditi Republika  Srbija ili organizacija koja vrši 
  javna ovlašćenja. 

  Član 26. 

  Jamči  se  poštovanje  ljudske  ličnosti  i  dostojanstva u krivičnom i 
  svakom drugom postupku, u slučaju lišenja, odnosno ograničenja slobode, 
  kao i za vreme izvršenja kazne. 

  Niko  ne  sme  biti  podvrgnut  mučenju,  ponižavajućem kažnjavanju ili 
  postupanju. 

  Zabranjeno je vršiti na čoveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge 
  naučne oglede. 

  Član 27. 

  Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece. 

  Član 28. 

  Majka i dete imaju posebnu zaštitu. 

  Posebnu zaštitu imaju maloletnici o kojima se roditelji ne staraju, kao 
  i lica koja  nisu u mogućnosti  da sama brinu  o sebi i  zaštiti svojih 
  prava i interesa. 

  Član 29. 

  Porodica ima posebnu zaštitu. 

  Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom. 

  Roditelji imaju pravo i dužnost da  se staraju o podizanju i vaspitanju 
  svoje dece. Deca su dužna da  se staraju o svojim roditeljima kojima je 
  potrebna pomoć. 

  Deca rođena van  braka imaju ista prava i dužnosti  kao i deca rođena u 
  braku. 

  Član 30. 

  Svako ima pravo na zaštitu zdravlja. 

  Deca,  trudnice i  stara lica   imaju pravo  na zdravstvenu  zaštitu iz 
  javnih prihoda,  kad to pravo  ne ostvaruju po  nekom drugom osnovu,  a 
  druga lica pod uslovima utvrđenim zakonom. 

  Član 31. 

  Čovek ima pravo na zdravu životnu sredinu. 

  Svako  je, u  skladu sa  zakonom, dužan  da štiti  i unapređuje životnu 
  sredinu. 

  Član 32. 

  Školovanje je svakom dostupno, pod jednakim uslovima. 

  Osnovno školovanje je obavezno. 

  Za redovno školovanje  koje se finansira iz javnih  prihoda, građani ne 
  plaćuju školarinu. 

  Pripadnici  drugih naroda  i narodnosti  imaju pravo  na obrazovanje na 
  svom jeziku, u skladu sa zakonom. 

  Član 33. 

  Jamči se  sloboda stvaranja i objavljivanja  naučnih i umetničkih dela, 
  naučnih  otkrića i  tehničkih izuma,  a njihovim  stvaraocima moralna i 
  imovinska prava. 

  Način ostvarivanja  i zaštita prava stvaralaca  na njihova dela uređuju 
  se zakonom. 

  Član 34. 

  Jamči se pravo svojine, u skladu s Ustavom, i sloboda preduzetništva. 

  Jamči se pravo na nasleđivanje, u skladu sa zakonom. 

  Svako može osnovati zadužbinu. 

  Član 35. 

  Svako ima pravo na rad. 

  Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u 
  upravljanju. Svakome je, pod jednakim  uslovima, dostupno radno mesto i 
  funkcija. 

  Zaposlenima  može  prestati  radni  odnos  protiv  njihove  volje,  pod 
  uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom. 

  Zabranjen je prinudni rad. 

  Član 36. 

  Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu. 

  Jamči  se,  pod  uslovima   utvrđenim  zakonom,  pravo  na  materijalno 
  obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti. 

  Član 37. 

  Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom. 

  Član 38. 

  Zaposleni imaju pravo  na ograničeno radno vreme, na  dnevni i nedeljni 
  odmor  i na  plaćeni godišnji  odmor i  odsustvo, u  skladu sa zakonom, 
  odnosno kolektivnim ugovorom. 

  Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu, u skladu sa zakonom. 

  Omladina, žene  i invalidi imaju posebnu  zaštitu na radu, u  skladu sa 
  zakonom. 

  Član 39. 

  Građanima   koji   su   delimično   sposobni   za   rad   zajemčuje  se 
  osposobljavanje za odgovarajući posao i obezbeđuju se uslovi za njihovo 
  zapošljavanje, u skladu sa zakonom. 

  Država obezbeđuje  socijalnu sigurnost građanima koji  su nesposobni za 
  rad, a nemaju sredstva za izdržavanje. 

  Član 40. 

  Obaveznim osiguranjem,  zaposleni, u skladu sa  zakonom obezbeđuju sebi 
  pravo na zdravstvenu zaštitu i druga  prava za slučaj bolesti, prava za 
  slučaj  trudnoće, porođaja,  smanjenja ili  gubitka radne  sposobnosti, 
  nezaposlenosti  i   starosti  i  prava   na  druge  oblike   socijalnog 
  osiguranja, a za članove svoje porodice - pravo na zdravstvenu zaštitu, 
  pravo  na porodičnu  penziju, kao  i druga  prava po  osnovu socijalnog 
  osiguranja. 

  Prava  iz  socijalnog  osiguranja   za  građane  koji  nisu  obuhvaćeni 
  obaveznim socijalnim osiguranjem uređuje se zakonom. 

  Član 41. 

  Jamči  se  sloboda  veroispovesti,  koja  obuhvata  slobodu  verovanja, 
  ispovedanja vere i vršenja verskih obreda. 

  Verske zajednice su odvojene od države  i slobodne su u vršenju verskih 
  poslova i verskih obreda. 

  Verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije. 

  Država može materijalno pomagati verske zajednice. 

  Član 42. 

  Građanin koji je  navršio 18 godina života ima pravo  da bira i da bude 
  biran u Narodnu skupštinu i u druge organe i izborna tela. 

  Izbori su neposredni,  biračko pravo je opšte i  jednako, a glasanje je 
  tajno. 

  Kandidata za narodnog  poslanika i za druge organe  i izborna tela može 
  predložiti politička  stranka,  druga politička  organizacija ili grupa 
  građana. 

  Član 43. 

  Građanima se jamči  sloboda zbora i drugog okupljanja  i bez odobrenja, 
  uz prethodnu prijavu nadležnom organu. 

  Sloboda zbora  i drugog okupljanja  građana može se  ograničiti odlukom 
  nadležnog   organa,  radi   sprečavanja  ometanja   javnog  saobraćaja, 
  ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine. 

  Član 44. 

  Jamči  se  sloboda  političkog,  sindikalnog  i  drugog organizovanja i 
  delovanja i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa. 

  Zabranjeno  je  delovanje  koje  ima  za  cilj nasilno menjanje Ustavom 
  utvrđenog    poretka,   narušavanje    teritorijalne   celokupnosti   i 
  nezavisnosti  Republike Srbije,  kršenje Ustavom  zajemčenih sloboda  i 
  prava čoveka i građanina, izazivanje  i podsticanje nacionalne, rasne i 
  verske netrpljivosti i mržnje. 

  Član 45. 

  Jamči se sloboda savesti, misli i javnog izražavanja mišljenja. 

  Član 46. 

  Jamči se sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja. 

  Građani imaju  pravo da u sredstvima  javnog obaveštavanja izražavaju i 
  objavljuju svoja mišljenja. 

  Izdavanje novina  i javno obaveštavanje  drugim sredstvima dostupno  je 
  svima i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa. 

  Organizacije radija i televizija osnivaju se u skladu sa zakonom. 

  Jamči se  pravo na ispravku  objavljenog netačnog obaveštenja  kojim se 
  povređuje  nečije  ili  interes,  kao  i  pravo  na  naknadu  moralne i 
  materijalne štete nastale po ovom osnovu. 

  Zabranjena je cenzura štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja. Niko 
  ne može sprečavati rasturanje štampe i širenje drugih obaveštenja, osim 
  ako  se odlukom  nadležnog suda  utvrdi da  se njima  poziva na nasilno 
  rušenje   Ustavom   utvrđenog   uređenja,   narušavanje   teritorijalne 
  celokupnosti  i  nezavisnosti   Republike  Srbije,  kršenje  zajemčenih 
  sloboda  i  prava  čoveka  i   građanina  ili  se  izaziva  i  podstiče 
  nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mržnja. 

  Sredstva  javnog obaveštavanja  koja se  finansiraju iz  javnih prihoda 
  dužna su da blagovremeno i nepristrasno obaveštavaju javnost. 

  Član 47. 

  Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike Srbije. 

  Građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili 
  ekstradiran. 

  Državljanstvo se stiče i prestaje na način utvrđen zakonom. 

  Građaninu  Republike  Srbije  koji  ima  i  drugo državljanstvo može se 
  oduzeti  državljanstvo  Republike  Srbije  samo   ako  odbije da ispuni 
  Ustavom određenu dužnost građanina. 

  Član 48. 

  Građanin ima  pravo da javno kritikuje  rad državnih i drugih  organa i 
  organizacija  i  funkcionera,  da  im  podnosi  predstavke,  peticije i 
  predloge i da na njih dobije odgovor ako ga traži. 

  Građanin  ne može  biti pozvan  na odgovornost  niti trpeti druge štetne 
  posledice za stavove iznete u  javnoj kritici ili u podnetoj predstavci, 
  peticiji i predlogu, osim ako je time učinio krivično delo. 

  Član 49. 

  Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture 
  i sloboda upotrebe svog jezika i pisma. 

  Građanin nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. 

  Član 50. 

  Stranac u Republici Srbiji ima  slobode i prava čoveka utvrđene Ustavom 
  i druga prava i dužnosti utvrđene zakonom. 

  Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva koje 
  se  progoni  zbog  zalaganja  za  demokratske  poglede  i zbog učešća u 
  pokretima  za socijalno  i nacionalno  oslobođenje, za  slobodu i prava 
  ljudske ličnosti, ili za slobodu naučnog ili umetničkog stvaranja. 

  Član 51. 

  Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina. 

  Niko nema  pravo da prizna  ili potpiše kapitulaciju,  niti da prihvati 
  ili prizna okupaciju Republike Srbije ili bilo kojeg njenog dela. 

  Izdaja Republike Srbije je zločin prema  narodu i kažnjava se kao teško 
  krivično delo. 

  Član 52. 

  Svako je dužan da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom. 

  Član 53. 

  Svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona. 

  Svako je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju. 

  Član 54. 

  Dužnost je  svakoga da drugome pruži  pomoć u nevolji i  da učestvuje u 
  otklanjanju opšte opasnosti. 

 III. EKONOMSKO I SOCIJALNO UREĐENJE 

  Član 55. 

  Ekonomsko i  socijalno uređenje zasniva  se na slobodnom  privređivanju 
  svim oblicima svojine na jedinstvenom tržištu robe, rada i kapitala; na 
  samostalnosti  preduzeća   i  svih  drugih   oblika  organizovanja;  na 
  upravljanju  i prisvajanju  po osnovu  svojine i  rada; kao  i na pravu 
  zaposlenih i pravu drugih građana na socijalnu sigurnost. 

  Država, merama  razvojne, ekonomske i socijalne  politike, pod jednakim 
  uslovima,  podstiče  povećanje   ekonomskog  i  socijalnog  blagostanja 
  građana. 

  Član 56. 

  Jamče se društvena, državna, privatna i zadružna svojina i drugi oblici 
  svojine. 

  Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. 

  Strano lice može sticati pravo svojine pod uslovom utvrđenim zakonom. 

  Član 57. 

  Privredne  i  druge  delatnosti  obavljaju  se  slobodno i pod jednakim 
  uslovima, u skladu s Ustavom i zakonom. 

  Jamči se pravo stranom licu da  obavlja privrednu ili drugu delatnost i 
  prava  po osnovu  ulaganja i  poslovanja, pod  uslovima koji su zakonom 
  utvrđeni za domaća lica. 

  Član 58. 

  Svojina i rad su osnove upravljanja i učešća u odlučivanju. 

  Zaposleni upravljaju u društvenom preduzeću i učestvuju u upravljanju u 
  drugim vrstama preduzeća i drugim organizacijama u kojima rade, odnosno 
  u koje ulažu sredstva, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. 

  Član 59. 

  Svojinska prava i obaveze na sredstvima u društvenoj i državnoj svojini 
  i uslovi  pod kojima  se ta   sredstva mogu  pretvarati u  druge oblike 
  svojine uređuju se zakonom. 

  Sredstva  iz  društvene  i  državne  svojine  otuđuju  se  po  tržišnim 
  uslovima, u skladu sa zakonom. 

  Član 60. 

  Prirodna  bogatstva i  dobra u   opštoj upotrebi,  kao dobra  od opšteg 
  interesa, i gradsko građevinsko zemljište  u državnoj su ili društvenoj 
  svojini. 

  Pojedina dobra u  opštoj upotrebi mogu biti i  u privatnoj svojini, pod 
  uslovima utvrđenim zakonom. 

  Na dobrima od opšteg interesa i na gradskom građevinskom zemljištu može 
  se, pod uslovima utvrđenim zakonom, steći pravo korišćenja. 

  Svojina  na  stvari  od  posebnog  kulturnog,  naučnog,  umetničkog ili 
  istorijskog  značaja  ili  od  značaja   za  zaštitu  prirode  može  se 
  ograničiti, na osnovu zakona, uz naknadu, ako to zahteva opšti interes. 

  Zaštita,  korišćenje,  unapređivanje  i  upravljanje  dobrima od opšteg 
  interesa ostvaruju se pod uslovima i na način utvrđen zakonom. 

  Zakonom  se uređuje  plaćanje naknade  za korišćenje  dobara od  opšteg 
  interesa i gradskog građevinskog zemljišta. 

  Član 61. 

  Građaninu  se  jamči  svojina  na  poljoprivredno  zemljište i na druge 
  nepokretne i  pokretne stvari, a na  šume i šumsko zemljište  u zakonom 
  utvrđenim granicama. 

  Član 62. 

  Fizička i pravna lica ostvaruju  svojinska prava na nepokretnosti prema 
  njenoj prirodi i nameni, u skladu sa zakonom. 

  Član 63. 

  Nepokretnosti se  mogu, uz pravičnu naknadu  koja ne može biti  niža od 
  tržišne  cene, eksproprisati ili se  svojina na  njima može ograničiti, 
  ako to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona. 

  Član 64. 

  Slobodni su razmena robe i usluga i kretanja kapitala i radnika. 

  Preduzeće i druga organizacija slobodno  se organizuju, samostalni su u 
  obavljanju delatnosti, povezivanju i  udruživanju, imaju isti položaj u 
  pogledu opštih uslova privređivanja i pravne zaštite i za svoje obaveze 
  u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolažu. 

  Protivustavan je svaki akt i svaka radnja kojima se stvara ili podstiče 
  monopolski položaj, odnosno na drugi način ograničava tržište. 

  Član 65. 

  Zakonom  se  utvrđuju  uslovi  i  način  obavljanja delatnosti, odnosno 
  poslova za koje se obrazuju javne službe. 

  Član 66. 

  Preduzeće  i  druga  organizacija  mogu  obavljati  delatnost i ulagati 
  sredstva u inostranstvu pod uslovima utvrđenim zakonom. 

  Član 67. 

  Za  vreme neposredne  ratne opasnosti,  ratnog stanja  ili elementarnih 
  nepogoda  većih razmera,  zakonom se  može ograničiti  raspolaganje ili 
  utvrditi  poseban način  korišćenja dela  sredstava pravnih  i fizičkih 
  lica, dok takvo stanje traje. 

  Član 68. 

  Sredstva  za ostvarivanje  Ustavom zajemčenih  prava građana  i zakonom 
  utvrđenog  opšteg interesa  u oblastima  zdravstvene zaštite, socijalne 
  zaštite, boračke i invalidske zaštite,  društvene brige o deci i drugih 
  oblika  socijalne  sigurnosti,  obrazovanja,  nauke,  kulture,  fizičke 
  kulture, kao i u drugim  oblastima koje su utvrđene zakonom, obezbeđuju 
  se u budžetu Republike Srbije. 

  Sredstva   za  ostvarivanje   prava  po   osnovu  obaveznog  socijalnog 
  osiguranja i za slučaj  privremene nezaposlenosti obezbeđuju zaposleni, 
  drugi  osiguranici i  poslodavci, preko  organizacije kojom  upravljaju 
  osiguranici i korisnici, u skladu sa zakonom. 

  Član 69. 

  Republika  Srbija, autonomna  pokrajina, grad  Beograd i  opština imaju 
  budžete u kojima se iskazuju svi njihovi prihodi i rashodi. 

  Sredstva  budžeta obezbeđuju  se iz  poreza i  drugih zakonom utvrđenih 
  prihoda. 

  Obaveza plaćanja  poreza i drugih dažbina  utvrđuje se prema ekonomskoj 
  snazi obveznika. 

  Zakon, drugi propis  ili opšti akt kojim se  stvaraju obaveze za budžet 
  ne može se doneti ako  prethodno organ koji donosi odgovarajući propis, 
  odnosno  akt ne  utvrdi da   su za  izvršavanje tih  obaveza obezbeđena 
  sredstva. 

 IV. PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE 

  Član 70. 

  Prava  i dužnosti  Republike  Srbije  vrše Ustavom  određeni republički 
  organi. 

  Slobode   i  prava   čoveka  i   građanina,  jednakost   pred  zakonom, 
  samostalnost i  jednak položaj preduzeća i  drugih organizacija, osnova 
  su i mera ovlašćenja i odgovornosti republičkih organa. 

  Član 71. 

  Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike 
  Srbije, utvrđuju  politiku, donose i izvršavaju  zakone, druge propise i 
  opšte  akte,   vrše  ustavno-sudsku  i   sudsku  zaštitu  ustavnosti   i 
  zakonitosti. 

  Drugim organima  i organizacijama u  Republici Srbiji može  se poveriti 
  izvršavanje zakona i  ostalih propisa i opštih akata  iz okvira prava i 
  dužnosti Republike Srbije, s tim  što su republički organi odgovorni za 
  njihovo izvršavanje. 

  Član 72. 

  Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: 
     1. suverenost,  nezavisnost  i  teritorijalnu  celokupnost Republike 
        Srbije i  njen međunarodni položaj  i odnose s  drugim državama i 
        međunarodnim organizacijama; 
     2. ostvarivanje i  zaštitu sloboda  i prava  čoveka i građanina; us- 
        tavnost i zakonitost; 
     3. odbranu i bezbednost Republike Srbije  i njenih građana; mere  za 
        slučaj vanrednog stanja; 
     4. svojinske  i  obligacione  odnose  i zaštitu svih oblika svojine; 
        pravni   položaj  preduzeća   i  drugih   organizacija,  njihovih 
        udruženja  i  komora;  finansijski   sistem; sistem  u  oblastima 
        ekonomskih odnosa  sa inostranstvom, tržišta,  planiranja, radnih 
        odnosa, zaštite  na radu, zapošljavanja,  socijalnog osiguranja i 
        drugih  oblika  socijalne  sigurnosti,  kao  i  druge ekonomske i 
        socijalne odnose od opšteg interesa; 
     5. sistem zaštite i unapređivanja  životne sredine,  zaštitu i unap- 
        ređivanje biljnog i životinjskog sveta; 
     6. sistem u  oblastima zdravstva,  socijalne zaštite,  boračke i in- 
        validske zaštite,  društvene   brige  o   deci  i   omladini, ob- 
        razovanja,  kulture  i zaštite kulturnih dobara, fizičke kulture, 
        društvenog i javnog obaveštavanja; 
     7. sistem javnih službi; 
     8. kontrolu  zakonitosti  raspolaganja  sredstvima pravnih lica, fi- 
        nansijsku reviziju javnih rashoda i način jedinstvenog  organizo- 
        vanja  tih  poslova;  prikupljanje statističkih i drugih podataka 
        od opšteg interesa; 
     9. osnovne ciljeve i pravce privrednog, naučnog, tehnološkog, demog- 
        rafskog, regionalnog i socijalnog razvoja, razvoja  poljoprivrede 
        i  sela;  organizacije  i korišćenja prostora; politiku i mere za 
        usmeravanje i podsticanje razvoja, uključujući i razvoj nedovolj- 
        no razvijenih područja; robne rezerve; 
    10. finansiranje   ostvarivanja  prava  i  dužnosti  Republike Srbije 
        utvrđenih Ustavom i zakonom; 
    11. organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa; 
    12. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu s Ustavom. 

  Republika  Srbija  održava  veze  sa  Srbima  koji žive izvan Republike 
  Srbije,   radi  očuvanja   njihove  nacionalne   i  kulturno-istorijske 
  samosvojnosti. 

 V. REPUBLIČKI ORGANI 

 Narodna skupština 

  Član 73. 

  Narodna skupština: 
     1. odlučuje o promeni Ustava; 
     2. donosi zakone, druge propise i opšte akte; 
     3. donosi plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun; 
     4. utvrđuje predlog odluke o promeni granice Republike Srbije; 
     5. utvrđuje teritorijalnu organizaciju u Republici Srbiji; 
     6. odlučuje o ratu i miru; 
     7. ratifikuje međunarodne ugovore; 
     8. raspisuje republički referendum; 
     9. raspisuje republički javni zajam i odlučuje o zaduživanju  Repub- 
        like Srbije; 
    10. bira i razrešava: predsednika i potpredsednike Narodne skupštine;  
        predsednika,  potpredsednike i ministre  u  Vladi;  predsednika i 
        sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i drugih sudova;  Republičkog 
        javnog  tužioca i javne tužioce;  guvernera Narodne banke i druge 
        funkcionere određene zakonom; 
    11. obavlja  kontrolu  nad radom  Vlade i drugih organa i funkcionera 
        odgovornih  Narodnoj skupštini, u skladu  s Ustavom i zakonom; 
    12. daje amnestiju za krivična dela; 
    13. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom. 

  Član 74. 

  Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. 

  Narodni poslanici se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. 

  Izbor  i prestanak  mandata narodnih  poslanika i  obrazovanje izbornih 
  jedinica uređuju se zakonom. 

  Član 75. 

  Narodni poslanici biraju se na četiri godine. 

  Izbori za  narodne poslanike moraju  se održati najkasnije  30 dana pre 
  isteka mandata narodnih poslanika kojima mandat ističe. 

  Danom verifikacije  mandata novih narodnih  poslanika prestaje funkcija 
  narodnih poslanika čiji mandat ističe. 

  Narodna skupština može, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili ratnog 
  stanja,  odlučiti da  se mandat  narodnih poslanika  produži dok  takvo 
  stanje  traje, odnosno  dok ne  budu stvoreni  uslovi za izbor narodnih 
  poslanika. 

  Član 76. 

  Narodni  poslanik  predstavlja  građane  izborne  jedinice  u  kojoj je 
  izabran. 

  Član 77. 

  Narodni poslanik uživa imunitet. 

  Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren 
  ili  kažnjen  za  izraženo  mišljenje  ili  davanje  glasa  u  Narodnoj 
  skupštini. 

  Narodni  poslanik   ne  može  biti  pritvoren   bez  odobrenja  Narodne 
  skupštine,  osim ako  je zatečen  u vršenju  krivičnog dela  za koje je 
  propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina. 

  Protiv narodnog  poslanika koji se pozove  na imunitet ne može  se, bez 
  odobrenja  Narodne  skupštine,  pokrenuti  krivični  postupak ili drugi 
  postupak u kome se može izreći kazna zatvora. 

  Narodna skupština  može odlučiti da se  primeni imunitet prema narodnom 
  poslaniku i  ako se sam na  njega nije pozvao, kad  je to potrebno radi 
  vršenja njegove funkcije. 

  Član 78. 

  Narodna skupština  bira predsednika i  potpredsednike iz reda  narodnih 
  poslanika, na četiri godine. 

  Predsednik   predstavlja  Narodnu   skupštinu  i   vrši  druge  poslove 
  predviđene Ustavom, zakonom i poslovnikom. 

  Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za narodne poslanike i za 
  predsednika Republike. 

  Član 79. 

  Narodna skupština sastaje se obavezno u dva redovna zasedanja godišnje. 

  Prvo  redovno zasedanje  počinje prvog   radnog dana  u martu,  a drugo 
  redovno  zasedanje  počinje  prvog   radnog  dana  u  oktobru.  Redovno 
  zasedanje ne može trajati duže od 90 dana. 

  Narodna skupština  sastaje se u  vanredno zasedanje na  zahtev najmanje 
  trećine  od ukupnog  broja narodnih  poslanika ili  na zahtev Vlade, sa 
  unapred utvrđenim dnevnim redom. 

  Narodna skupština sastaje se bez poziva u slučaju proglašenja vanrednog 
  stanja na delu teritorije Republike Srbije. 

  Član 80. 

  Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje 
  većina od ukupnog broja narodnih poslanika, ako Ustavom nije predviđena 
  posebna većina. 

  Pravo predlaganja  zakona, drugih propisa  i opštih akata  imaju Vlada, 
  svaki  narodni  poslanik,  skupština  autonomne  pokrajine ili najmanje 
  15.000 birača. 

  Član 81. 

  Narodna  skupština  može  odlučiti  da  o  pojedinim pitanjima iz njene 
  nadležnosti odluku donesu građani republičkim referendumom. 

  Narodna  skupština  dužna  je  da  odluči  o  zahtevu  za  raspisivanje 
  republičkog referenduma koji podnose najmanje 100.000 birača. 

  Član 82. 

  Narodna skupština uređuje svoj rad  i organizaciju i način ostvarivanja 
  prava i dužnosti narodnih poslanika. 

 Predsednik Republike 

  Član 83. 

  Predsednik Republike: 
     1. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade,  poš- 
        to  sasluša  mišljenje  predstavnika većine u Narodnoj skupštini; 
     2. predlaže Narodnoj skupštini kandidate  za  predsednika  i  sudije 
        Ustavnog suda; 
     3. ukazom proglašava zakone; 
     4. obavlja poslove iz oblasti  odnosa  Republike  Srbije  sa  drugim 
        državama i međunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom; 
     5. rukovodi oružanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom  u  ra- 
        tu;   naređuje   opštu  i  delimičnu   mobilizaciju;   organizuje 
        pripreme za odbranu u skladu sa zakonom; 
     6. kad  Narodna  skupština  nije  u  mogućnosti  da se  sastane,  po 
        pribavljenom  mišljenju  predsednika  Vlade,  utvrđuje postojanje 
        neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje; 
     7. po svojoj inicijativi ili  na predlog Vlade, za vreme ratnog sta- 
        nja  ili  neposredne ratne opasnosti,  donosi akte o pitanjima iz 
        nadležnosti Narodne skupštine,  s tim što je dužan  da ih podnese 
        na  potvrdu Narodnoj  skupštini čim  ona bude  u mogućnosti da se 
        sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograničiti 
        slobode  i  prava  čoveka  i  građanina  i izmeniti organizacija, 
        sastav  i  ovlašćenja  Vlade  i  ministarstva,  sudova  i  javnih 
        tužilaštva; 
     8. na predlog Vlade,  kada  su  na  delu teritorije Republike Srbije 
        ugroženi bezbednost  Republike Srbije, slobode  i prava čoveka  i 
        građanina ili  rad državnih organa, proglašava  vanredno stanje i 
        donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u 
        skladu s Ustavom i zakonom; 
     9. daje pomilovanja; 
    10. dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrđena zakonom; 
    11. obrazuje stručne  i druge  službe  za obavljanje poslova iz svoje 
        nadležnosti; 
    12. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom. 

  Član 84. 

  Predsednik Republike  ukazom proglašava zakon  u roku od  sedam dana od 
  dana  njegovog usvajanja  u Narodnoj  skupštini. U  tom roku predsednik 
  Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu. 

  Predsednik  Republike je  dužan da  proglasi ponovo  izglasani zakon  u 
  Narodnoj skupštini. 

  Član 85. 

  Predsednik  Republike  može  tražiti  od  Vlade  da  izloži  stavove  o 
  pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. 

  Član 86. 

  Predsednik Republike se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. 

  Mandat predsednika Republike traje pet godina. 

  Isto lice može biti izabrano za predsednika Republike najviše dva puta. 

  Izbor za predsednika  Republike može se održati najkasnije  30 dana pre 
  isteka mandata predsednika Republike kome mandat ističe. 

  Prilikom  stupanja  na  dužnost,  predsednik  Republike  pred  Narodnom 
  skupštinom polaže zakletvu koja glasi: 
  "Zaklinjem se  da ću sve  svoje snage posvetiti  očuvanju suverenosti i 
  celine teritorije Republike Srbije,  ostvarivanju ljudskih i građanskih 
  sloboda i prava, poštovanju i odbrani  Ustava i zakona; očuvanju mira i 
  blagostanja svih građana  Republike Srbije i da ću  savesno i odgovorno 
  ispunjavati sve svoje dužnosti." 

  U slučaju  neposredne   ratne  opasnosti  ili   ratnog  stanja,  mandat 
  predsednika Republike produžava se dok  takvo stanje traje, odnosno dok 
  se ne stvore uslovi za izbor predsednika Republike. 

  Predsednik  Republike  ne  može  obavljati  drugu  javnu  funkciju  ili 
  profesionalnu delatnost. 

  Predsednik Republike  uživa imunitet kao narodni  poslanik. O imunitetu 
  predsednika Republike odlučuje Narodna skupština. 

  Član 87. 

  Predsedniku  Republike prestaje  mandat pre  isteka vremena  na koje je 
  biran u slučaju opoziva ili ostavke. 

  Kad predsednik  Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost 
  i predsednika Narodne skupštine. 

  Danom podnošenja ostavke predsedniku Republike prestaje mandat. 

  Ako je predsedniku Republike prestao  mandat pre isteka vremena na koje 
  je  biran, dužnost  predsednika Republike  do izbora  novog predsednika 
  Republike vrši predsednik Narodne skupštine. 

  U slučaju prestanka mandata predsednika Republike pre isteka vremena na 
  koje je biran, izbori za  novog predsednika Republike moraju se održati 
  u roku od 60 dana od dana prestanka mandata predsednika Republike. 

  Ako je predsednik  Republike iz bilo kog razloga  privremeno sprečen da 
  vrši svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine. 

  Postupak izbora i opoziva predsednika Republike uređuje se zakonom. 

  Član 88. 

  Predsednik Republike odgovoran je građanima Republike Srbije. 

  Kad Narodna skupština oceni da  je predsednik Republike prekršio Ustav, 
  pokreće postupak za njegov opoziv, ako se o tome izjasni dve trećine od 
  ukupnog broja narodnih poslanika. 

  O opozivu  predsednika  Republike  odlučuje  se  neposrednim  i  tajnim 
  glasanjem birača.  Predsednik Republike je  opozvan ako za opoziv glasa 
  većina od ukupnog broja birača. 

  Ako  birači  ne  opozovu  predsednika  Republike,  Narodna skupština se 
  raspušta. 

  Član 89. 

  Predsednik  Republike,  na obrazložen  predloga Vlade, može odlučiti da 
  se Narodna skupština raspusti. 

  Raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade. 

  U slučaju  raspuštanja  Narodne  skupštine,   izbori  za  novu  Narodnu 
  skupštinu  moraju  se  održati  u  roku  od  60  dana  od  dana  njenog 
  raspuštanja. 

  Narodna  skupština  ne  može  se  raspustiti  za  vreme  ratnog stanja, 
  neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja. 

 Vlada 

  Član 90. 

  Vlada: 
        1. vodi  politiku  Republike  Srbije  i  izvršava  zakone,  druge 
           propise i opšte akte Narodne skupštine, u skladu s Ustavom; 
        2. donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona; 
        3. predlaže plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun; 
        4. predlaže zakone, druge propise i opšte akte; 
        5. utvrđuje  načela  za unutrašnju  organizaciju ministarstava  i 
           drugih  organa  uprave  i   posebnih organizacija; postavlja i 
           razrešava  funkcionere u ministarstvima i posebnim organizaci- 
           jama; 
        6. usmerava  i  usklađuje rad  ministarstava i posebnih organiza- 
           cija; 
        7. vrši  nadzor nad radom ministarstava  i posebnih organizacija; 
           poništava ili ukida njihove propise  koji su  u suprotnosti sa 
           zakonom ili propisom koji je ona donela; 
        8. daje mišljenja  o predlogu zakona i drugog  propisa ili opšteg 
           akta koji je Narodnoj skupštini podneo drugi predlagač; 
        9. obrazuje stručne i druge službe za svoje potrebe; 
       10. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom i zakonom. 

  Član 91. 

  Vladu sačinjavaju predsednik, potpredsednik i ministri. 

  Ako su predsednik i potpredsednici  Vlade ili ministri izabrani iz reda 
  narodnih poslanika, zadržavaju mandat narodnih poslanika. 

  Organizacija  i način  rada i  odlučivanja Vlade  uređuje se  zakonom i 
  poslovnikom. 

  Predsednik,  potpredsednik  i  ministri  uživaju  imunitet  kao narodni 
  poslanici. O  imunitetu predsednika i  potpredsednika Vlade i  ministra 
  odlučuje Vlada. 

  Član 92. 

  Kandidat  za predsednika  Vlade  iznosi  pred Narodnom  skupštinom svoj 
  program i predlaže sastav Vlade. 

  Vlada je izabrana ako je za  njen izbor glasala većina od ukupnog broja 
  narodnih poslanika. 

  Posle svakog  konstituisanja novoizabrane Narodne  skupštine bira se  i 
  Vlada. 

  Član 93. 

  Vlada i svaki njen član za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini. 

  Narodna  skupština  može  izglasati  nepoverenje  Vladi  ili  pojedinom 
  njenom članu. 

  Predlog za izglasavanje nepoverenja  Vladi ili pojedinom njegovom članu 
  može podneti najmanje 20 narodnih poslanika. 

  Glasanju o nepoverenju  Vladi može se pristupiti tek  posle tri dana od 
  dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja. 

  Vlada može postaviti pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini. 

  Predsednik   Vlade  može   predložiti  Narodnoj   skupštini  razrešenje 
  pojedinih članova Vlade. 

  Odluka  o  razrešenju  Vlade  ili  pojedinog  njenog  člana  smatra  se 
  usvojenom  ako  je  za  nju  glasala  većina  od ukupnog broja narodnih 
  poslanika. 

  Vlada  i  svaki  njen  član  mogu  Narodnoj  skupštini podneti ostavku. 
  Ostavka ili  razrešenje od dužnosti  predsednika Vlade povlači  ostavku 
  cele Vlade. 

  Vlada kojoj je izglasano nepoverenje, koja je podnela ostavku ili kojoj 
  je  prestao  mandat  zbog  raspuštanja  Narodne  skupštine,  ostaje  na 
  dužnosti do izbora nove Vlade. 

  Član 94. 

  Poslove državne uprave obavljaju ministarstva. 

  Ministarstva  primenjuju zakone  i druge  propise i  opšte akte Narodne 
  skupštine i Vlade,  kao i opšte akte predsednika  Republike, rešavaju u 
  upravnim  stvarima,  vrše  upravni  nadzor  i  obavljaju  druge upravne 
  poslove utvrđene zakonom. 

  Ministarstva  su  samostalna  u  vršenju  Ustavom  i  zakonom određenih 
  nadležnosti. 

  Za  obavljanje  određenih  poslova  državne  uprave  obrazuju se organi 
  uprave u  sastavu ministarstva, a za  vršenje stručnih poslova obrazuju 
  se posebne organizacije. 

  Zakonom  se  uređuje  organizacija  i  nadležnost ministarstava, organa 
  uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija. 

  Određena  upravna ovlašćenja  zakonom  se  mogu poveriti  preduzećima i 
  drugim organizacijama. 

 Sudovi i javna tužilaštva 

  Član 95. 

  Sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese 
  pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost. 

  Član 96. 

  Sudovi su samostalni  i nezavisni u svom radu i  sude na osnovu Ustava, 
  zakona i drugih opštih akata. 

  Niko  ko učestvuje  u suđenju  ne može  biti pozvan  na odgovornost  za 
  mišljenje  dato   prilikom  donošenja  sudske  odluke,   a  u  postupku 
  pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije ne 
  može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine. 

  Član 97. 

  Raspravljanje pred sudom je javno. 

  Radi čuvanja  tajne, zaštite morala,  interesa maloletnika ili  zaštite 
  drugih opštih  interesa, zakonom se  određuje u kojim  se slučajevima u 
  raspravi može isključiti javnost. 

  Član 98. 

  Sud sudi u veću. 

  Zakonom se može odrediti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac. 

  Član 99. 

  U suđenju  učestvuju  sudije  i  sudije  porotnici,  na  način  utvrđen 
  zakonom. 

  Zakonom  se  može  propisati  da  u  određenim  sudovima  i u određenim 
  stvarima sude samo sudije. 

  Član 100. 

  Sudija ne može obavljati službu ili  posao koji su zakonom utvrđeni kao 
  nespojivi sa sudijskom funkcijom. 

  Član 101. 

  Sudijska funkcija je stalna. 

  Sudiji  prestaje sudijska  funkcija kad  to sam  zatraži ili kad ispuni 
  uslove za starosnu penziju utvrđene zakonom. 

  Sudija ne može  biti protiv svoje volje razrešen  dužnosti, osim kad je 
  osuđen za  krivično delo na  bezuslovnu kaznu zatvora  od najmanje šest 
  meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske 
  funkcije, kad  nestručno i nesavesno obavlja  sudijsku funkciju ili kad 
  trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije. 

  Vrhovni  sud,  u  skladu  sa  zakonom,  utvrđuje  postojanje razloga za 
  prestanak  sudijske funkcije,  odnosno za  razrešenje sudije,  i o tome 
  obaveštava Narodnu skupštinu. 

  Sudija ne može biti premešten protiv svoje volje. 

  Član 102. 

  Organizacija,  osnivanje, nadležnost  i sastav  sudova i  postupak pred 
  sudovima uređuju se zakonom. 

  Vrhovni sud Srbije je najviši sud u Republici Srbiji. 

  Član 103. 

  Javno  tužilaštvo  je  samostalni  državni  organ  koji  goni  učinioce 
  krivičnih  i drugih  zakonom određenih  kažnjivih dela  i ulaže  pravna 
  sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti. 

  Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona. 

  Javni tužilac  ne može biti pozvan  na odgovornost za mišljenje  dato u 
  vršenju tužilačke funkcije, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela 
  učinjenog  u  vršenju  tužilačke  funkcije  ne  može biti pritvoren bez 
  odobrenja Narodne skupštine. 

  Član 104. 

  Osnivanje,  organizacija  i  nadležnost  javnog  tužilaštva  uređuje se 
  zakonom. 

  Republički javni tužilac vrši funkciju javnog tužilaštva u okviru prava 
  i dužnosti Republike Srbije. 

  Član 105. 

  Javni tužilac ne može obavljati  službu  ili  posao zakonom utvrđen kao 
  nespojiv sa njegovom funkcijom. 

  Član 106. 

  Funkcija  javnog tužioca  je stalna.  Javnom tužiocu  ne može  prestati 
  funkcija niti  može biti protiv  svoje volje razrešen  dužnosti, osim u 
  slučajevima predviđenim za sudiju, na način utvrđen zakonom. 

 Narodna banka 

  Član 107. 

  Republika Srbija ima Narodnu banku. 

  Status, organizacija, upravljanje i poslovanje Narodne banke uređuje se 
  zakonom. 

 VI. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA 

 Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i 
  Metohija 

  Član 108. 

  Autonomne  pokrajine obrazovane  su u  skladu sa  posebnim nacionalnim, 
  istorijskim, kulturnim i drugim svojstvima njihovih područja. 

  Građani u autonomnoj pokrajini samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju 
  dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom. 

  Teritorija autonomne pokrajine utvrđuje se zakonom. 

  Član 109. 

  Autonomna pokrajina, preko svojih organa: 
     1. donosi  program  privrednog,  naučnog, tehnološkog, demografskog, 
        regionalnog i socijalnog razvoja, razvoja poljoprivrede i sela, u 
        skladu  sa planom  razvoja Republike  Srbije, i  utvrđuje mere za 
        njegovo sprovođenje; 
     2. donosi budžet i završni račun; 
     3. donosi  odluke i opšte  akte, u skladu  sa Ustavom i zakonom, ko- 
        ima uređuje pojedina  pitanja   od  interesa  za  građane u auto- 
        nomnoj  pokrajini  u  oblastima: kulture;  obrazovanja;  službene 
        upotrebe  jezika   i  pisma  narodnosti;   javnog  obaveštavanja; 
        zdravstvene i socijalne zaštite;  društvene brige o deci; zaštite 
        i unapređivanja životne sredine;  urbanizma, i u drugim oblastima 
        utvrđenim zakonom; 
     4. izvršava  zakone,  druge  propise  i  opšte akte Republike Srbije 
        čije  je  izvršavanje  povereno  organima  autonomne  pokrajine i 
        donosi  propise   za  njihovo  izvršavanje  kad   je  to  zakonom 
        predviđeno; obezbeđuje  izvršavanje pokrajinskih odluka  i opštih 
        akata; 
     5. obrazuje  organe,  organizacije  i  službe  autonomne pokrajine i 
        uređuje njihovu organizaciju i rad; 
     6. obavlja  i  druge  poslove  utvrđene  Ustavom  i  zakonom,  kao i 
        statutom autonomne pokrajine. 

  Republika  Srbija može  zakonom poveriti  autonomnoj pokrajini  vršenje 
  pojedinih  poslova iz  okvira svojih   prava i  dužnosti i  preneti joj 
  sredstva za te poslove. 

  Autonomnoj pokrajini pripradaju prihodi utvrđeni zakonom. 

  Član 110. 

  Statut je  najviši pravni akt  autonomne pokrajine kojim  se, na osnovu 
  Ustava, utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine, izbor, organizacija i 
  rad njenih organa i druga pitanja od interesa za autonomnu pokrajinu. 

  Statut  autonomne  pokrajine  donosi   njena  skupština,  uz  prethodnu 
  saglasnost Narodne skupštine. 

  Poslanici  u  skupštini  autonomne  pokrajine  ne  mogu biti pozvani na 
  odgovornost  za  izraženo  mišljenje  ili  davanje  glasa  u  skupštini 
  autonomne pokrajine. Isti imunitet uživaju članovi izvršnog veća. 

  Član 111. 

  Organi autonomne pokrajine su skupština, izvršno veće i organi uprave. 

  Skupštinu  autonomne pokrajine  čine poslanici  izabrani na neposrednim 
  izborima, tajnim glasanjem. 

  Član 112. 

  Ako  organ  autonomne  pokrajine,   i  pored  upozorenja  odgovarajućeg 
  republičkog  organa,  ne  izvršava   odluku  ili  opšti  akt  autonomne 
  pokrajine,   republički  organ   može  neposredno   obezbediti  njegovo 
  izvršavanje. 

 Opština 

  Član 113. 

  Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: 
     1. donosi program razvoja, urbanistički plan, budžet i  završni  ra- 
        čun; 
     2. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti; 
     3. uređuje i obezbeđuje korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i 
        poslovnog prostora; 
     4. stara se o izgradnji,  održavanju  i  korišćenju  lokalnih puteva 
        i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja; 
     5. stara se o zadovoljavanju određenih potreba građana u  oblastima: 
        kulture; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite;  društvene 
        brige o  deci; fizičke  kulture; javnog obaveštavanja; zanatstva, 
        turizma  i  ugostiteljstva;  zaštite i unapređivanja životne sre- 
        dine, i u drugim  oblastima od neposrednog interesa za građane; 
     6. izvršava  zakone,  druge  propise  i  opšte akte Republike Srbije 
        čije  izvršavanje  je  povereno  opštini:  obezbeđuje izvršavanje 
        propisa i opštih akata opštine; 
     7. obrazuje  organe,  organizacije  i  službe  za potrebe  opštine i 
        uređuje njihovu organizaciju i rad; 
     8. obavlja i druge poslove utvrđene Ustavom i zakonom, kao i stautom 
        opštine. 

  Sistem lokalne samouprave uređuje se zakonom. 

  Republika  Srbija  može  zakonom  poveriti  vršenje  pojedinih  poslova 
  određenoj opštini i preneti joj sredstva za te poslove. 

  Član 114. 

  Za obavljanje  Ustavom i zakonom  utvrđenih poslova, opštini  pripadaju 
  prihodi utvrđeni zakonom. 

  Za  zadovoljavanje   potreba  građana  u   opštini  sredstva  se   mogu 
  prikupljati na  osnovu neposrednog izjašnjavanja  građana, u skladu  sa 
  zakonom. 

  Član 115. 

  Opština ima statut kojim se, na osnovu Ustava i zakona, uređuju poslovi 
  opštine i  organizacija i rad  organa opštine, kao  i druga pitanja  od 
  interesa za opštinu. 

  Statut donosi skupština opštine. 

  Član 116. 

  O poslovima  opštine  građani  odlučuju  referendumom  i  preko  svojih 
  predstavnika u skupštini opštine. 

  Skupštinu  opštine  čine  odbornici  izabrani  na neposrednim izborima, 
  tajnim glasanjem. 

  Član 117. 

  Zakonom se pojedina opština može  utvrditi kao grad na čijoj teritoriji 
  se obrazuju dve ili više gradskih opština. 

  Statutom  grada  određuje  se  koje  poslove  opštine  vrši grad, a koje 
  gradska opština. 

 Grad Beograd 

  Član 118. 


  Grad Beograd obavlja poslove opštine utvrđene Ustavom i poslove koje mu 
  Republika zakonom poveri iz okvira svojih prava i dužnosti. 

  Teritorija grada Beograda utvrđuje se zakonom. 

  Gradu Beogradu pripadaju  prihodi utvrđeni  zakonom, kao  i sredstva za 
  obavljanje  poverenih  poslova  iz  okvira  prava  i dužnosti Republike 
  Srbije. 

  Grad Beograd ima statut kojim se uređuje koje poslove opštine vrši grad 
  Beograd,  a   koje  gradska  opština  u   njegovom  sastavu  i  uređuju 
  organizacija i  rad organa Grada,  kao i druga  pitanja od interesa  za 
  grad Beograd. 

  Statut grada Beograda donosi Skupština grada Beograda. 

  Skupštinu  grada  Beograda  čine   odbornici  izabrani  na  neposrednim 
  izborima, tajnim glasanjem. 

 VII. JEMSTVA USTAVNOSTI 

 Ustavnost i zakonitost 

  Član 119. 

  Zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt mora biti 
  saglasan s Ustavom. 

  Propis  i drugi  opšti akt   republičkog organa  mora biti  saglasan sa 
  zakonom. 

  Svaki drugi propis i opšti akt  mora biti saglasan sa zakonom i ostalim 
  republičkim propisima. 

  Član 120. 

  Zakon, drugi propis  ili opšti akt stupa na  snagu najranije osmog dana 
  od dana  objavljivanja, osim ako, iz  naročito opravdanih razloga, nije 
  predviđeno da ranije stupi na snagu. 

  Član 121. 

  Zakon, drugi propis ili opšti akt ne može imati povratno dejstvo. 

  Samo  se zakonom  može odrediti   da pojedine  njegove odredbe,  ako to 
  zahteva  opšti  interes  utvrđen  u  postupku  donošenja  zakona, imaju 
  povratno dejstvo. 

  Kažnjiva  dela utvrđuju  se i  kazne za  njih se  izriču prema  zakonu, 
  odnosno prema drugom propisu koji je važio u vreme izvršenja dela, osim 
  ako je novi zakon, odnosno propis blaži za učinioca. 

  Član 122. 

  Državni  organi  i  organizacije  koje  vrše  javna  ovlašćenja  mogu u 
  pojedinačnim stvarima  rešavati o pravima  i obavezama građana  ili, na 
  osnovu zakona, primenjivati mere prinude  i ograničenja, samo u zakonom 
  propisanom  postupku u  koje je  svakome data  mogućnost da brani svoja 
  prava  i interese  i da   protiv donesenog  akta izjavi  žalbu, odnosno 
  upotrebi drugo zakonom predviđeno pravno sredstvo. 

  Član 123. 

  Neznanje  jezika  na  kome  se  vodi  postupak  ne  sme biti smetnja za 
  ostvarivanje prava i interesa građanina. 

  Svakome je zajemčeno pravo da u postupku pred sudom ili drugim državnim 
  organom  ili organizacijom  koja u  vršenju javnih  ovlašćenja rešava o 
  njegovim pravima  i dužnostima upotrebljava  svoj jezik i  da se u  tom 
  postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku. 

  Član 124. 

  Protiv rešenja  i drugih pojedinačnih akata  sudskih, upravnih i drugih 
  državnih organa, kao  i protiv takvih akata organa  i organizacija koje 
  vrše  javna ovlašćenja,  donesenih u  prvom stepenu,  može se  izjaviti 
  žalba nadležnom organu. 

  Zakonom se,  izuzetno, u određenim slučajevima,  može isključiti žalba, 
  ako je na drugi način obezbeđena zaštita prava i zakonitosti. 

  O zakonitosti  konačnih  pojedinačnih  akata  kojima  državni  organi i 
  organizacije  koje  vrše  javna   ovlašćenja  rešavaju  o  pravima  ili 
  obavezama, odlučuje  sud u upravnom  sporu, ako za  određenu stvar nije 
  zakonom predviđena druga sudska zaštita. 

  Samo se  zakonom može, izuzetno,  u određenim vrstama  upravnih stvari, 
  isključiti upravni spor. 

 Ustavni sud 

  Član 125. 

  Ustavni sud odlučuje o: 
        1. saglasnosti   zakona,  statuta  autonomnih  pokrajina,  drugih 
           propisa i opštih akata s Ustavom; 
        2. saglasnosti  propisa  i  opštih  akata  republičkih organa  sa 
           zakonom; 
        3. saglasnosti  svih  ostalih  propisa,  kolektivnih ugovora  kao 
           opštih  akata i drugih  opštih  akata   sa  zakonom  i  drugim 
           republičkim propisom; 
        4. sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa; 
        5. saglasnosti  statuta ili drugog opšteg  akta političke stranke 
           ili druge političke organizacije s Ustavom i zakonom; 
        6. zabrani rada političke stranke ili druge političke organizaci- 
           je; 
        7. izbornim  sporovima koji nisu u  nadležnosti sudova ili drugih 
           državnih organa. 

  Ustavni sud ocenjuje ustavnost zakona  i ustavnost i zakonitost propisa 
  i drugih  opštih  akata  koji  su  prestali  da  važe, ako od prestanka 
  važenja do pokretanja postupka nije proteklo više od jedne godine. 

  Član 126. 

  Ustavni sud ima devet sudija. 

  Funkcija sudije Ustavnog suda je stalna. 

  Predsednik Ustavnog suda bira se iz reda sudija na pet godina i ne može 
  ponovo biti biran na istu funkciju. 

  Sudija  Ustavnog   suda  ne  može  vršiti   drugu  javnu  funkciju  ili 
  profesionalnu delatnost. 

  Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao i narodni poslanik. 

  O imunitetu sudije Ustavnog suda odlučuje Ustavni sud. 

  Član 127. 

  Sudiji  Ustavnog suda  prestaje funkcija   kad to  sam zatraži  ili kad 
  ispuni  uslove  za  ostvarivanje  prava  na  starosnu  penziju.  Sudija 
  Ustavnog suda se razrešava dužnosti kad bude osuđen za krivično delo na 
  bezuslovnu kaznu  zatvora ili kad  trajno izgubi sposobnost  za vršenje 
  funkcije sudije Ustavnog suda. 

  Ustavni  sud  obaveštava  Narodnu  skupštinu  o  postojanju  razloga za 
  prestanak funkcije, odnosno za razrešenje sudije Ustavnog suda. 

  Ustavni  sud  može  odlučiti  da  sudija  Ustavnog  suda protiv koga je 
  pokrenut krivični postupak ne vrši dužnost dok taj postupak traje. 

  Član 128. 

  Svako  može  dati  inicijativu  za  pokretanje  postupka za ocenjivanje 
  ustavnosti i zakonitosti. 

  Postupak pred Ustavnom  sudom pokreću državni organi, a  drugi organi i 
  organizacije  mogu ga  pokrenuti kad  ocene da  su im  prava i interesi 
  neposredno povređeni aktom čija se ustavnost i zakonitost osporava. 

  Ustavni sud može  i sam pokrenuti postupak za  ocenjivanje ustavnosti i 
  zakonitosti. 

  Član 129. 

  Ustavni sud odlučuje većinom glasova sudija. 

  Odluka Ustavnog suda je opšteobavezna i izvršna. 

  U slučaju potrebe, izvršenje odluke Ustavnog suda obezbeđuje Vlada. 

  Član 130. 

  Kad  Ustavni sud  utvrdi da  zakon, statut  autonomne pokrajine,  drugi 
  propis ili  opšti akt nije u  saglasnosti s Ustavom, taj  zakon, statut 
  autonomne pokrajine, drugi propis ili  opšti akt prestaje da važi danom 
  objavljivanja odluke Ustavnog suda. 

  Kad Ustavni sud utvrdi da propis ili drugi opšti akt republičkog organa 
  ili  drugi propis  ili opšti  akt nije  u saglasnosti  sa zakonom,  taj 
  propis  ili  opšti  akt  prestaje  da  važi  danom objavljivanja odluke 
  Ustavnog suda. 

  Član 131. 

  Postupak pred  Ustavnim sudom i pravno  dejstvo njegovih odluka uređuju 
  se zakonom. 

  Ustavni sud uređuje svoju organizaciju. 

 Promena Ustava 

  Član 132. 

  Predlog  za  promenu  Ustava  može  podneti  najmanje  100.000  birača, 
  najmanje 50 narodnih poslanika, predsednik Republike i Vlada. 

  O predlogu za  promenu Ustava odlučuje  Narodna skupština dvotrećinskom 
  većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. 

  Član 133. 

  Narodna skupština usvaja akt o  promeni Ustava dvotrećinskom većinom od 
  ukupnog broja narodnih poslanika i  stavlja ga na republički referendum 
  radi potvrđivanja. 

  Akt o  promeni Ustava smatra  se konačno usvojenim  ako se za  njega na 
  republičkom referendumu izjasni više od polovine ukupnog broja birača. 

  Akt o promeni Ustava proglašava Narodna skupština. 

  Član 134. 

  Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon. 

  Ustavni zakon donosi Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog 
  broja narodnih poslanika. 

  Ustavni  zakon   za  sprovođenje  promene   Ustava  proglašava  Narodna 
  skupština. 

  Ustavni zakon stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava. 

 VIII. ODNOS PREMA USTAVU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE 
        JUGOSLAVIJE 

  Član 135. 

  Prava   i  dužnosti   koje  Republika   Srbija,  koja   je  u   sastavu 
  Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom ustavu, a 
  koji se prema saveznom ustavu  ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u 
  skladu sa saveznim ustavom. 

  Kad  se aktima  organa federacije  ili aktima  organa druge  republike, 
  protivno  pravima i  dužnostima koje  ona ima  po Ustavu Socijalističke 
  Federativne  Republike  Jugoslavije,  narušava  ravnopravnost Republike 
  Srbije ili  na drugi način ugrožavaju  njeni interesi, a pri  tome nije 
  obazbeđena  kompenzacija, republički  organi donose  akte radi  zaštite 
  interesa republike Srbije. 

 IX. ZAVRŠNA ODREDBA 

  Član 136. 

  Ovaj ustav stupa na snagu danom proglašenja.